УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

                          

На вечерњој:

Пост. (28:11-17)

Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

Јез. (43:27-44:4)

Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.

Прич. (9:1-11)

Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

На јутарњој:

Лк. 4 зач. (I, 39-49, 56)

У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

На Литургији:

Флп. 240 зач. (II, 5-11).

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

Лк. 54 зач. (X, 38-42; XI, 27-28).

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Марија је добар део изабрала (Лк.10,42). Успење Мајке Божије представља добар крај тога избора. Сам Спаситељ је при Њеном успењу у своје руке примио њену душу. Тога су се удостојили и многи свети. У разним облицима и степенима, исто доживљавају и сви који изабирају добар део. У тренутку избора надом се назире крај. Он се у извесном степену предосећа. Након тога, труд, борбе и самопринуђавања делимично помрачују изабрани пут. Ипак, као звезда водиља - остаје добри крај доброг дела. Он личи на ватру која у даљини светлуца путнику кога је на путу задесио мрак. Нада је подстицај снаге и поткрепљење трпљења и постојаности у започетом. Она сама јача вером. Вером се прави избор, надом се истрајава у избору, а трпљењем се долази до доброг краја.