мало стадо Руске Истински Православне Цркве из србског народа

                           Учења Васељенских Сабора  И њихова тумачења  Исто се так установљава у погледу деце: сваки пут, када се не нађу поуздани сведоци, који могу доказати, да су одиста крштена, а она сама због своје доби нису кадра тачно одговорити, да ли им је тајна дарована била, треба их без сваког колебања крстити да их таква неизвесност не лиши очишћења толиком светињом. 72. правило Картагенског Сабора (стр. 180. Зборник правила, еп. Никодим Милаш, Н. Сад 1886.г.)  Следујући канонским одредбама отаца одређујемо и за младенце (тј. децу): сваки пут када се не могу наћи поуздани сведоци који би не сумњиво потврдили да су крштени, и када они сами због малолетства не могу дати потребан одговор о Светој Тајни која им је дата, треба их без сваке недоумице крстити: да их такво незнање не лиши очишћења толиком светињом. 84.правило Трулског (Пето-Шестог) Сабора из 691. године (стр. 97. Зборнк правила, еп. Никодим  Милаш, Н. Сад 1886.г.) Тумачења  Звонара. У божанском симво

                   ПРОТИВ КРШТЕЊА КРОПЉЕЊЕМ   Посланица Никифора Архиепископа Слованије и Херсона, из 1754 г.   Због мог положаја ја сам дужан да пазим и посматрам да све остане потпуно сачувано и непромењено. Најпре ћу вам скренути пажњу на свето Крштење које значи улаз у све свете тајне, почетак нашег спасења, опроштење наших греха и поновно измирење са Богом. То је дар усвајања, јер кроз Крштење ми постајемо синови Божји и следбеници Христови, облачимо се у Христа Господа нашег, као што каже свети апостол Павле:  „јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. “ Без тога спасење није могуће. „Заиста, заиста ти кажем:  ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“ (Јн. 3, 5).    Што се тиче ове свете Тајне, морам нагласити следеће:   1. Право значење или име ове Тајне, на језику који су у почетку употребљавали просветљени апостоли у саопштавању благе вести Јеванђеља нама, у суштини значи погружавање, а не обливање или кропљење. 2. Први установи

                        "Наша душа је избављена као врабац из замке птица. Замка је сломљена, а ми смо избављени." (Псалам 123: 7) Љубљени у Христу, Када су рајска врата затворила грех првоствореног, отворила су се врата греха и кроз та врата у свет је ушла смрт, проклетство , пропадљивост и трулеж . Свети Атанасије Велики нам објашњава да ће се замка или царство смрти од самог почетка показати неправедним. Адам и Ева ће први сагрешити, али први који ће умрети биће Авељ, њихов невин син, којег је убио његов брат Каин. Ово је требало да покаже каква би била зла, неправедна и безакона тиранија замке смрти. Сада са светим васкрсењем Христовим, ова замка смрти је сломљена. Сломљен за оне којима је објављено Васкрсење. Васкрсење је било спасоносни догађај који је познат свим верницима, а опет несхватљив онима који то нису и не траже. Иако сви чекамо неизбежну земаљску смрт као крај својих порока, ми, који верујемо у Христа и имамо Васкрсење као обећање веридбе и ослоба

                             Стихови: Узалуд гроб чуваш, стражо: гробница неће задржати Живот Самобитни. На свету и велику суботу празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот. Све дане надвисује света и велика Четрдесетница, али изнад свете Четрдесетнице је света и велика (страсна) седмица, и изнад саме велике седмице је ова Велика и света субота. Ову седмицу не зовемо Великом зато што су њени дани или часови изнад (осталих), но зато што су у тој седмици учињена велика и натприродна чуда и изванредна дела нашег Спаситеља, а нарочито на данашњи дан. Као што је приликом првог стварања света Бог најпре саздао све твари и најпосле, шестог дана, створио најдивнију, човека, а онда, седмог дана, починуо од свих својих дела, осветио тај дан и назвао га суботом, што значи починак, тако је и приликом стварања умног поретка најпре дивно завршио све (дело искупљења), затим шестог дана (

                             На јутр. (после Великог Славословља и Тропара) Јез. (37, 1-14) Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости. И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве. И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш. Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу. Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете. И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ. Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима. Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Го

                    Синаксар у Велики Петак      Стихови за распеће: Жив си Ти Боже, иако си умртвљен на дрвету. О мртваче наги, и Бога Живога Логосе! Стихови за разбојника распетога са Христом: Закључана отвори Едемска врата. Стави разбојник кључ, рекавши: Сети ме се. На свети и Велики Петак вршимо сећање на света и спасоносна и страшна страдања, Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј: пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после свега овога, крст и смрт. Све се ово у Петак десило. Јер када за тридесет сребреника би продан од пријатеља и ученика и предаде се, најпре би одведен Ани првосвештенику, који га посла Кајафи. Тамо док би пљуван, шамаран по образу; руган и исмеван, слушаше: Прореци нам, Христе, ко те удари? А тамо дођоше и лажни сведоци, који га клеветаху, да је рекао: Разорите овај храм, и за три дана ћу га подигнути; и да је називао себе Сином Божијим. Тада и пр

                               Јутарња. Јеванђеља Последовања Светих Страсти Господа нашег Исуса Христа:  Јн., 46 зач., XIII, 31 - XVIII, 1.  Рече Господ ученицима Својим: сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном. Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе. Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш. Нека се не збуњу