мало стадо Руске Истински Православне Цркве из србског народа

                          Синодикон (Синодикон) Недеље Светог Православља (Светог Седмог Васељенског Сабора)                          Годишње Богу дужно благодарање, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља Следећи пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис 41:ђ, подразумевајући (под тим) Цркве незнабожаца. А цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (мноштво) православних, који су у њима, и песме и славославља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да „ходамо у обновљењу живота", и „ако је ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм 6:4; 2 Кор 5:17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (остварење), веле: „Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн 10:22). Било да је (то зима) духовна, у ко

                     Субота прве седмице Часног поста слави св.великомученика Теодора Тирона у спомен чудесног догађаја из IV века. Синаксар овога дана између осталог каже:" У овај дан у прву суботу поста, празнујемо необично чудо кољивом, св. и славног мученика Теодора Тирона.“      Наиме, после цара Констанција, сина цара Константина Великог, зацарио се Јулијан Отпадник, који је из хришћанства прешао у идолослужење. Овај цар је наредио још веће гоњење хришћана него што до тада беше, те је издао наредбу да се у Цариграду све намирнице на пијаци попрскају крвљу идолских жртава, да би се хришћани, једући их оскрнавили, и то за време часног поста. Међутим, великомученик Теодор Тирон је јавио цариградском архиепископу Евдокију да обавести све хришћане Цариграда о томе, како не би куповали ништа од намирница. Теодор је хришћанима рекао да уместо тога у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде и дост

                                              1. Истина и чврсто веровање, усаглашени и једномислени са нашим богоносним Оцима, представљају крајњи циљ божанских догми, истрајног рада на њима и созерцања. За делатну врлину, међутим, то не представља крај и пре би се могло рећи да је то њен почетак, који ће, ако се не здружи са одговарајућим завршетком, бити узрок још веће осуде за онога ко њу на себе привуче, јер је речено: А онај слуга који је знао вољу господара свога и није учинио по вољи његовој, биће много бијен (Лк. 12; 47). На тај начин, за делатну врлину није довољно знање о њој и истина, него је учињено добро оно што представља њен завршетак. 2. Према томе, када видимо људе који су непоколебиви у познатом добру, који га претварају у дело и путем дела постају добри, не допуштајући никакво одступање од правилног веровања које носе у души, нећемо таквима много говорити ? праведним поступцима, целомудрености, уздржању и сличним стварима. Коме није познато да је свака о

                                    Почетак историје Истинског праволсавља у срба је на Светој гори и датира 1993.године када су тројица монаха из светског лажног православља дошли у манастир Есфигмен .Двојица из манастира Хиландар монаси Доситеј и Данило . И отац Акакаије из скита Капсоклаивија односно келије Светог Акакија капсокаливијског који је водио отац Патапије која је припадала екуменистичкој цариградској патријаршији . Кoји је тамо био расофорни монах . Будући да је мало ко од  монаха знао енглески а о српском ни говора. Архимандрит Јефтиније је позвао тадашњег оца а садашњег владику Филарета да их поведе са собом. И он их је био питао како су били крштени у екуменистичкој СПЦ. И они су му били рекли кропљењем . И тадашњи отац а садашњи владика Филарет је у разговору са архиепископом Хризостом изразио став да не може да прихвати овај начин крштења ( јер је неканонски) . У то време није било пуно оних из бивших комунистичких земаља са којима се ступало у везу. А који су искључ