мало стадо Руске Истински Православне Цркве из србског народа

                                 „ И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим “. Лука 2:9 Драга децо у Христу који се родио у телу Дјеве, Друга глава Јеванђеља по Луки, у 12 стихова, свима нам представља слику како треба да проживимо овај празник Његовог Рођења. „И пастири бијаху у тој земљи чувајући овце своје и чувајући ноћне страже над својим стадом“ (Лука 2:8). Као хришћани, морамо се трудити да заштитимо то стадо за чије спасење је рођен наш Господ, Бог и Спаситељ Исус Христос: Епископ као главни пастир, а сви прави хришћани као они који чувају страже. а остатак стада сигуран. „И гле, јави им се анђео Господњи и засија их слава Господња, и уплаше се са великим страхом“ (Лука 2:9). Када нам се јавља Анђео Господњи и засија нам слава Господња? То се дешава када пазимо на стадо, пазећи на то како да избегнемо опасности и за своју душу и за све разумне овце. У нашој стражи показаће нам се слава Господња! „А анђео им рече

                                                                Помаже Бог драга моји Срби и Србкиње. Због клевета које је почела да кружи по интернету од стране непријатеља Истинског Православља и Руске Истински Православне Цркве одлучио сам да се у овој објави у мом блогу осврнем на тему стварања такозване хрватске православни цркве за време другог светског рата у независној држави Хрватској. Па хајде да почнемо.  Дело архиепископа  Гермогена у историји православне цркве и другог светског рата побуђује са правом љутњу код нас Срба. По неким наводима он је донекле спречио геноцид над делом Срба у Хрватској. Неки тврде да је учинио нешто слично делу ђенерала Милана Недића. У чијем случају је један значајан део Срба га гледа као родољуба који је спасавао Србе од геноцида од стране окупационе власти Немачке нацистичке војске и једним делом од геноцида над Србима од стране усташа. Док други део под утицајем комунистчке пропаганде га сматра за издајника ( мислим на ђенерала Мил

                              После два дана ће нас оживети: трећег дана подићи ће нас, и ми ћемо живети пред Његовим очима                                           књига Светог пророка Осије 6. г лава , 2 . стих  У горе цитираном одломку, Осија, пророк Старог Завета, раније нам је објаснио Свето Васкрсење које ће се догодити: После два дана, када је Господ наш био у гробу, Он нас је оживео; позивајући све мртве у Царство Своје. И трећег дана подиже нас; они у Аду – и кроз рушење Ада и непоколебљиво обећање – и сви ми. „И нека буду спремни за трећи дан, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај пред свим народом“ ( књига Изласка 19. глава 11 . стих ). Управо у овај благословени трећи дан, када су наше Цркве блиставо обасјане светлошћу Васкрсења, сви смо у усхићењу од радости Пресветог Васкрсења. Христос је извео нашу победу, узевши на себе саму нашу природу, а да ни на који начин није изгубио своје Божанство. Како свети Јован Дамаскин објашњава: „Због чега се догодило о

У четвртак вече 29.10. око 23h упокојио се црногорски "митрополит" Амфилохије Радовић. Амфилохије Ристо Радовић пореклом је био из Мораче. Као момак уписује Раковичку богословију ,а касније постаје ученик архимандрита Јустина Поповића. 1962. завршава Богословски факултет у Београду. Након тога одлази у језуитски интернат/ факултет у Риму који је и највиша образовна институција Језуитског реда Папски Орјентални институт и тада га 1965. прима у своје одаје чувени папа Павле XI.Ту је био школски другар са актуелним "васељенским патријархом" Вартоломејем. Након тога одлази у Берн па у Атину, где након седам година проведених у Грчкој докторира са највишом оценом на тезу о Светом Григорију Палами. Годину дана након тога проводи на Светој Гори где упознаје и лажистарца Пајсија. "Замонашен" је у расколничкој грчкој новокалендарској "цркви" 1967. ,а 1968. постао је "јеромонах". 1985. постаје "епископ Банатски", а 1991. пре

                                                              Како је животворни, колико лепши од Раја, и заиста сјајнији од било којег царског двора, показао се Гроб Твој, Христе, извор нашег васкрсења. (Пасхални часови) Љубљени у Христу Васкрслом из мртвих, Нажалост, живимо у времену које је обележено слоганима Њу Ејџ-а. Ове пароле, углавном, настоје да нас одврате од „уског и жалосног“ пута за који Христос каже да води спасењу (Матеј 7:14). Један од ових слогана подстиче људе да се врате извору. Ова концепција у рукама Новог светског поретка доводи људе до пантеизма и да све ствари сачињавају „бога“. Такође се морамо вратити нашем изворишту. Враћајући се свом изворипту, ми Истински Православни Хришћани морамо схватити да је извориште нашег васкрсења. Јер „ако Христос није васкрсао, тад је и проповед наша, и празна је вера ваша“ (1. Коринћанима 15:14). Наша вера и наша вера у сопствено васкрсење има своје извориште у најмоћнијем догађају у целој историји – Пресветом Васкрсењу Господа

Прило г  за историјска истраживања  Тито као кормилар Авнојевске партијаршије Побољшање односа са римокатолицима није представљало препреку за побољшање односа са осталим јеретицима. У септембру 1966. у Београду су основане две међуправославне комисије за преговоре са англиканцима и старокатолицима. Тај догађај запечатио је улазак последње велике аутокефалне Цркве, Српске, у екуменистички покрет. “Обраћење” Српске Цркве у екуменизам постало је могуће са “избором” патријарха-марионете Германа, након смрти неодлучног патријарха Викентија у јулу 1958. “Претходно су елиминисани сви опоненти. Владика Василије, у то време Епископ бањалучки, ухапшен је у Београду и од стране УДБ-е (комунистичке тајне полиције). Запрећено му је да ће бити враћен у Бања Луку и предат ‘народном суду’ због тобожње ‘контрареволуционарне делатности’, ако не подржи кандидатуру епископа Германа за патријарха. Чим је подржао његову кандидатуру, захваљујући Германовој ‘милосрдној’ интервенцији, био је ослобођен. Оцу Ма