мало стадо Руске Истински Православне Цркве из србског народа

                             Љубљена у Господу чеда . У свету који се непрестано врти у круговима збрке, подела и духовног умора, спасоносно Рођење нашег Господа и Бога и Спаситеља Исуса Христа је божанска интервенција која даје времену смисао и правац. За пало човечанство, време је постало болно понављање без исцељења – рођење и пропадање, нада и разочарање, живот помрачен смрћу. Али Божјом неописивом промислом, „када је дошла пуноћа времена“ (Гал. 4:4), Вечна Реч је ушла у историју не укидајући време, већ освећујући га изнутра. Као што Свети Атанасије Велики проглашава: „Бог је постао човек да би човек постао бог по благодати.“ Својим Рођењем од Дјеве, Христос обнавља не само људску природу већ и саму структуру људског постојања. Божић није само догађај у времену, већ исцељење самог времена, усмеравајући га ка Царству Божијем. У Витлејемској пећини сусрећу се вечност и пролазност: Нестворени улази у...

                                                           „Јер ћете на сличан начин како сте позвани у телу  доћи и у телу. На сличан начин ћемо и ми у овоме  тело прими нашу награду.” (Св. Климент Римски, 2. Климент  9:4-5) Драги љубљени у Христу Господу нашем васкрслом из мртвих,  „Јуче сам с Њим био разапет… и данас сам са Њим васкрсао“ тако по вратимо Му се свој својој доброти оно што је створено у Његовој Светињи по Његовом Образу .  Дакле, прослављајући ове свете дане, ми поштујемо наш Образ по ком смо створени  учествујући у Његовом Светом Васкрсењу. Пасха значи прелазак и сходно томе старозаветни празник који тако је названа прослављена одлазак Јевреја из Египта. А кад смо прошли из  смрти у живот Васкрсењем Христовим, поново је названа Пасха.  Али шта добијамо славећи, осим а...

                                 „ И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим “. Лука 2:9 Драга децо у Христу који се родио у телу Дјеве, Друга глава Јеванђеља по Луки, у 12 стихова, свима нам представља слику како треба да проживимо овај празник Његовог Рођења. „И пастири бијаху у тој земљи чувајући овце своје и чувајући ноћне страже над својим стадом“ (Лука 2:8). Као хришћани, морамо се трудити да заштитимо то стадо за чије спасење је рођен наш Господ, Бог и Спаситељ Исус Христос: Епископ као главни пастир, а сви прави хришћани као они који чувају страже. а остатак стада сигуран. „И гле, јави им се анђео Господњи и засија их слава Господња, и уплаше се са великим страхом“ (Лука 2:9). Када нам се јавља Анђео Господњи и засија нам слава Господња? То се дешава када пазимо на стадо, пазећи на то како да избегнемо опасности и за своју душу и ...

                                                                Помаже Бог драга моји Срби и Србкиње. Због клевета које је почела да кружи по интернету од стране непријатеља Истинског Православља и Руске Истински Православне Цркве одлучио сам да се у овој објави у мом блогу осврнем на тему стварања такозване хрватске православни цркве за време другог светског рата у независној држави Хрватској. Па хајде да почнемо.  Дело архиепископа  Гермогена у историји православне цркве и другог светског рата побуђује са правом љутњу код нас Срба. По неким наводима он је донекле спречио геноцид над делом Срба у Хрватској. Неки тврде да је учинио нешто слично делу ђенерала Милана Недића. У чијем случају је један значајан део Срба га гледа као родољуба који је спасавао Србе од геноцида од стране окупационе власти Немачке на...

                              После два дана ће нас оживети: трећег дана подићи ће нас, и ми ћемо живети пред Његовим очима                                           књига Светог пророка Осије 6. г лава , 2 . стих  У горе цитираном одломку, Осија, пророк Старог Завета, раније нам је објаснио Свето Васкрсење које ће се догодити: После два дана, када је Господ наш био у гробу, Он нас је оживео; позивајући све мртве у Царство Своје. И трећег дана подиже нас; они у Аду – и кроз рушење Ада и непоколебљиво обећање – и сви ми. „И нека буду спремни за трећи дан, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај пред свим народом“ ( књига Изласка 19. глава 11 . стих ). Управо у овај благословени трећи дан, када су наше Цркве блиставо обасјане светлошћу Васкрсења, сви смо у усхићењу од радости Пресветог Васк...

У четвртак вече 29.10. око 23h упокојио се црногорски "митрополит" Амфилохије Радовић. Амфилохије Ристо Радовић пореклом је био из Мораче. Као момак уписује Раковичку богословију ,а касније постаје ученик архимандрита Јустина Поповића. 1962. завршава Богословски факултет у Београду. Након тога одлази у језуитски интернат/ факултет у Риму који је и највиша образовна институција Језуитског реда Папски Орјентални институт и тада га 1965. прима у своје одаје чувени папа Павле XI.Ту је био школски другар са актуелним "васељенским патријархом" Вартоломејем. Након тога одлази у Берн па у Атину, где након седам година проведених у Грчкој докторира са највишом оценом на тезу о Светом Григорију Палами. Годину дана након тога проводи на Светој Гори где упознаје и лажистарца Пајсија. "Замонашен" је у расколничкој грчкој новокалендарској "цркви" 1967. ,а 1968. постао је "јеромонах". 1985. постаје "епископ Банатски", а 1991. пре...

                                                              Како је животворни, колико лепши од Раја, и заиста сјајнији од било којег царског двора, показао се Гроб Твој, Христе, извор нашег васкрсења. (Пасхални часови) Љубљени у Христу Васкрслом из мртвих, Нажалост, живимо у времену које је обележено слоганима Њу Ејџ-а. Ове пароле, углавном, настоје да нас одврате од „уског и жалосног“ пута за који Христос каже да води спасењу (Матеј 7:14). Један од ових слогана подстиче људе да се врате извору. Ова концепција у рукама Новог светског поретка доводи људе до пантеизма и да све ствари сачињавају „бога“. Такође се морамо вратити нашем изворишту. Враћајући се свом изворипту, ми Истински Православни Хришћани морамо схватити да је извориште нашег васкрсења. Јер „ако Христос није васкрсао, тад је и проповед наша, и празна је вера ваша“ (1....

Прило г  за историјска истраживања  Тито као кормилар Авнојевске партијаршије Побољшање односа са римокатолицима није представљало препреку за побољшање односа са осталим јеретицима. У септембру 1966. у Београду су основане две међуправославне комисије за преговоре са англиканцима и старокатолицима. Тај догађај запечатио је улазак последње велике аутокефалне Цркве, Српске, у екуменистички покрет. “Обраћење” Српске Цркве у екуменизам постало је могуће са “избором” патријарха-марионете Германа, након смрти неодлучног патријарха Викентија у јулу 1958. “Претходно су елиминисани сви опоненти. Владика Василије, у то време Епископ бањалучки, ухапшен је у Београду и од стране УДБ-е (комунистичке тајне полиције). Запрећено му је да ће бити враћен у Бања Луку и предат ‘народном суду’ због тобожње ‘контрареволуционарне делатности’, ако не подржи кандидатуру епископа Германа за патријарха. Чим је подржао његову кандидатуру, захваљујући Германовој ‘милосрдној’ интервенцији, био је ослобође...

  Верни не могу да се спасавају одвојено од свога епископа, као што тело не може да живи одвојено од главе – то је основ православне еклисиологије! атање природе Цркве Христове.    Суштина свештене јерархије  Епископска служба представља највишу јерархијску службу у Цркви Христовој. Црква као богочовечански организам, као "Тело Логоса", има своју структуру. Из Светог Писма нам је познато да јерархија у Цркви као телу Христовом не представља људску, него Божанску установу. Св. апостол Павле пише: "И Он постави једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, за усавршавање светих у делу служења, за сазидање Тела Христова; док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове; да не будемо више мала деца коју љуља и заноси сваки ветар учења" (Еф. 4, 11-14). Из овога постаје јасно одакле у Цркви јерархија. Она је потребна ради освећења верних, узвођење нижих међу ви...