Проповед архиепископа нашег Тихона првојерарха Руске Истински Православне Цркве на празник Уласка Господа нашега Исуса Христа у Јерусалим 24. април 2021 . године
2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.
3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:
5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
6. А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;
8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
12. Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13. Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!
14. А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано
15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.
16. Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.
17. А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Приближавају се дани спасоносних страдања Господа нашега Исуса Христа, које је Он прорекао својим ученицима, будућим апостолима. Данас се, заједно са нашом Црквом, молитвено и свечано сећамо уласка цара славе, Христа Спаситеља, у свети град Јерусалим, који би се могао назвати царским градом, главним градом цара славе.
Треба напоменути да је Божанска особина Господа Исуса Христа да где год се Он, Син Божији појавио, постојала је подела људи - људи су били подељени, стојећи на Његовој десној и левој страни, као што ће и бити подељен приликом Његовог другог и славног доласка последњег дана света. И данашње Јеванђеље описује ову поделу људи - на једној страни су били људи који су тријумфално поздравили Господа кад је ушао у Јерусалим, а на другој фарисеји који су се заверили да убију не само Христа, већ и његовог пријатеља Лазара.
Овај догађај, о коме се читало у Јеванђељу, догодио се пре јеврејске Пасхе, па је због тога Јерусалим био у великом метежу, јер су се тамо стекли милиони Јевреја из целог света.
А када се град напунио људима, уследио је велики и царски дочек дуго очекиваног Месије, Спаситеља света. Из Јеванђеља је јасно да је вест о чуду васкрсења Лазара, које је учинио Исус Христ, муњевитом брзином путовала испред самог Спаситеља. Ова вест о запањујућем чуду подигла је расположење и расположење свих који су поштовали и волели Исуса Христа.
У почетку су апостоли чекали и били су уверени да ће њихов Господар доћи у Јерусалим и бити прослављен као земаљски цар. Веровали су да Он долази да заузме престо и постане цар. Стога су и викали заједно са свима њима: „Осана, благословен Онај који долази у име Господње!“ Одушевљење људи било је толико велико да су своју одећу раширили стазом којом је јахао Спаситељ, одсекли гране палми и другог дрвећа, покрили им Свој пут и у знак победе држали их у рукама и прослава.
Али онај који је узроковао за славље - Господ Исус Христос - није учествовао у овом весељу, већ напротив, као што се у Јеванђељу по светом Луки каже о овом догађају, када су се приближили Јерусалиму, и погледу отворила се лепота светог града, Исус Христос је, упркос радовању људи око себе, као да није видео ни чуо ово весеље, заплакао је, гледајући град и рекао: „Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна;И срушиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен.х“(Св. Лука 19: 42-44). И заиста, одбацивањем Месије, судбина израелског народа била је заувек запечаћена.
Улазак Господњи у Јерусалим збунио је Исусове непријатеље још више него Лазарово васкрсење.
Онај кога је врховни Синедрион потајно осудио на смрт, чије су боравиште власти морали да пријаве свима под страхом од строге казне - исти онај, пред лицем Синедриона, тријумфално ушао у Јерусалим, провео је пола дан у Храму, прихватио почасти које су припадале Месији и повукао се у самоћу као освајач.
Овај инцидент показао је значај моралне снаге и кроткости и колико могу учинити против преваре и злобе. Син Давидов није имао ниједног посредника који би се заузео за њега. Легиони Анђела, увек спремни да прискоче у помоћ Сину Божјем, били су само тихи посматрачи ове поворке. На својој страни је имао само истину и праведност - и цео Синедрион није могао учинити ништа против Њега, препознајући се на тај начин као поражен.
Али Господ је знао колико су људи нестални, а колико гомила гомила. У свом божанском свезнању, предвидео је да ће за недељу дана вапаји „Осана Сину Давидовом“ (Св. Матеј 21: 9) бити замењени поклицима „Одведи га, одведи, разапни“ ( Свети Јован 19:15), и да ће ове страшне речи, иако не без утицаја фарисеја и старешина, завапати управо људи који су Га сада победоносно дочекали. Ово је испунило његову душу дубоком тугом. Али постојала је и једна утеха у овом јавном узвишењу, које је обрадовало Спаситеља на Његовом улазу у храм у Јерусалиму - то су били чисти дечји гласови, који су Му из чистих дечјих срца узвикивали: „Осана, сину Давидовом!“ То је оно чему се Господ обрадовао, а деца су се такође радовала и тријумфовала на детињи начин, иако нису разумела све што се дешава, већ су директно изразила своје одушевљење и љубав према Господу. Али првосвештеницима и књижевницима узвици у част Богочовека од деце чинили су се достојним жаљења тријумфом, који је био примерен само таквој особи која, по Спаситељевим речима, није имала где да главу склони.
фарисеји су били огорчени саркастични: „чујеш ли шта ови говоре“, каква ти се част указује? - мислећи на децу. а онда им је Господ одговорио: „зар никада нисте прочитали:„ Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?“?“ (св. Матеј 21:16). као што видимо, мач речи божје такође је овог пута погодио охоле фарисеје.
а данас се такође са молитвом сећамо овог догађаја - уласка нашег господа Исуса Христа у јерусалем, и прослављамо га држећи гране дрвећа у рукама, али морамо такође имати на уму да овај дан, према црквеној молитви, није само празник, али и најава празника који следи. јер ако се данашња недеља назива „палмином недељом“ или „уласком господара у јерусалем“, онда ће следећа недеља бити „празник над празницима“ - света Господња Пасха, коју, Бог нека подари, сви живимо да видим, а милошћу божјом - да га још победоносније и радосније сретнем.
Али између ове две велике светковине, ове две недеље, налази се Света недеља, која носи сво богатство успомена на спасоносна страдања Исуса Христа, која се огледају у свим Божанским службама, молитвама и светим обредима Свете недеље. Покушајмо, браћо и сестре, да извучемо што више из овог богатства, јер је ово посебно блажено и свето време у целој црквено-литургијској години.
У време уласка Исуса Христа у Јерусалим, јеврејски народ је узвикивао: „Благословен Који долази у име Господње“ (Св. Матеј 21: 9), мислећи да ће Христос, преузимајући престо Давидов, избавити њих из римске владавине. Али ти и ја, понављајући ове речи, знамо да Христос иде у Јерусалим да пати, да нас избави из власти ђавола, греха, проклетства и смрти. Не остављајмо Га, браћо и сестре, самог усред приближавања патњи.
Сетимо се да је цео живот Началника нашег спасења био један Крст, који се састоји од небројеног броја крстова свих људи, као што је и море састављено од капљица. И нико није додирнуо Његов терет, осим да га учини тежим. Покушајмо, најбоље што можемо, да саосећамо са Њим, да се макар на кратко током Свете недеље одвојимо од наше световне небриге и сујете и да размислимо о Његовим патњама, које су прихваћене за нас.
Дакле, Господ долази у своју добровољну страст ради нашег спасења - сети нас се, Господе, кад дођеш у Њихово царство.
АМЕН.
Comments
Post a Comment